nase pcele

NASE PCELE - RADOVI NA PCELINJAKU MESEC AVGUST

nasepcele — Thu, 23 Jul 2015 11:26:20 GMT

U ovom mesecu, na pčelinjaku se obavljaju uglavnom sledeći radovi:

-detaljan pregled svih pčelinjih društava radi utvrdjivanja njihovog stanja, na osnovu kojih bi se izvršile pripreme za prezimljavanje i za narednu sezonu, ako ovaj pregled nije izvršen krajem jula. Prilikom ovog detaljnijeg pregleda obraća se pažnja na : jačinu pčelinjeg društva, njihovo zdravstveno stanje, kvalitet matice, količinu i kvalitet rezervne hrane i kako je ona rasporedjena u košnici, kvalitet saća i potreba za njegovom zamenom Najkraće, ovom prilikom treba da se ustanovi u kakvom je stanju svako pčelinje društvo i šta treba preduzeti da ono uspešno prezimi. U centralnom delu plodišta trebaju biti ramovi sa saćem iz kojih je izvedeno najmanje tri generacije pčela zbog toga što matica u novoizgradjenom saću neće položiti dovoljan broj jaja, koliko ih je potrebno u ovom periodu, kako bi se izveo dovoljan broj pčela radilica koje će prezimiti. Ramove sa mladim saćem treba staviti na krajeve plodišta, a starije saće napunjeno medom i polenom bliže centralnom delu plodišta, jer ovo saće bolje održava toplotu od mladjeg, a hrana je bliže mestu gde če se formirati klube.

- zaštita pčela od suvišne toplote je takodje bitan faktor, pogotovo u toplijim godinama kao što je ova. Stanje u košnici usled suvišne toplote postaje nepodnošljivo, veliki broj pčela radilica izlazi iz košnice i obrazuje ispred legla grozd ili, kako se to popularno naziva, „bradu“. U težim slučajevima saće u košnici može toliko da omekša i da se od težine meda sroza sa rama na podnjaču ili da se nasloni na saće susednih ramova i tako izazove poremećaj u pčelinjem gnezdu. Zato se preporučuje da se ventilacija u košnici blagovremeno i dovoljno proširi. Preporučuje se da se na pčelinjaku uvek nalazi dovoljna količina sveže pijaće vode (ako u blizini nema reke, potoka i sl.) kako bi pčele unošenjem vode u košnicu i lepezanjem krilima rashladjivale košnicu. Trebalo bi da svaka košnica ima zbeg pa kad nastanu velike vrućine trebalo bi malo podići poklopnu dasku, ili čak potpuno skloniti, kako bi se omogućila bolja ventilacija.
- spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takodje je jedan od bitih radnji koje treba izvršiti u ovom mesecu. Ako se ima u vidu da matice u avgustu i septembru položi ukupno 15000-20000 jaja, iz kojih če se izvesti isto toliko pčela, i da je taj broj pčela možda dovoljan da društvo nekako prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme odredjene mere radi ojačavanja pčelinjih društava i da sa jakim društvima udje u zimski period. Ako pčelinje društvo zauzima pet (ili manje) ulica, ono je slabo i ne može samostalno da preživi. Zato slabo društvo s jeseni treba pripojiti (preko novine) jačem društvu.
- stimulativno prihranjivanje pčelinjih društava i izvodjenje što većeg broja mladih pčela je praktično najvažniji posao na pčelinjaku avgusta meseca. Jer samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 30000 – 40000 pčela mogu uspešno da prezime i dočekaju prvu pčelinju pašu. To znači da u drugoj polovini avgusta tako jako društvo moralo bi da ima 6 do 7 okvira saća punih legla. Prihranjivanje se može vršiti pomoću tegli ili kantica 3-5 litara koje se pune šećernim sirupom (šećer-voda 3:2). Poklopac tegle ili kantice treba probušiti sitnom burgijom u prečniku od 5cm, i tako pripremljenu posudu naglo okrenuti i staviti na satonoše plodišta. Iznad plodišta se postavi prazan nastavak i konačno krov. Pčele će uzimati šećerni sirup koji sam po sebi neće curiti iz posude, bez obzira što je posuda okrenuta otvorom na dole. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbedi dovoljna količina rezervne hrane.
- borba protiv varoe je jedan od najvažnijih poslova koje treba obaviti u ovom mesecu.
Parazitska bolest odraslih pčela i legla koju izaziva krpelj – Varroa jacobsoni je postala veliki problem na mnogim pčelinjacima. U zadnjih 10-15 godina pojavilo se možda preko stotinu lekova, što govori o ozbiljnosti situacije u kojoj su se pčelari našli. Od tih lekova danas se zadržalo jedva oko dvadesetak, ali još uvek ni jedan koji potpuno uništava varou. Obavezan tretman protiv varoe treba započeti krajem jula ili početkom avgusta kad se skinu svi nastavci sa medom. Veoma bitna stvar je da su predhodne generacije pčela imale tolerantnu zaraženost (ne više od jedne varoe na 100 pčela). Najnovija ispitivanja pokazuju da količina vitelogenina, nejbitnijeg proteina u hemolimfi pčela što se tiče zimovanja, opada, ukoliko je zaraženost većeg stepena. Ukoliko je veća zaraženost varoe smanjuje se i količina vitelogenina kod pčela, što može skratiti život pčela. Takodje je utvrdjeno da je varoa vektor virusa deformisanih krila kod pčela.

Postoji veliki broj lekova koji se koriste za suzbijanje varoe. Amitraza je najviše korišćen kao lek u borbi protiv varoe, ali zna se da amitraza deluje kancerogeno, mutageno (deluje na nasledne osobine pčela). Amitraza se upija u med, polen i vosak. Veliki nedostatak ovog preparata jeste i taj što se pčele moraju tretirati više puta, zbog toga što se varoa nalazi na pčelama u manjoj meri, a veći deo je u leglu (4-10 puta na svakih 3-4 dana). Medjutim ovakvo tretiranje pčela uništi varou u relativno visokom procentu, ali istovremeno ostavi posledice po imunološko i biološko zdravlje pčela i matice. Ovakav način tretiranja je i dalj dosta zastupljen iako je zabranjen u zemljama EU. U novije vreme se preporučuju mravlja i oksalna kiselina kao lek u borbi protiv varoe. Mravlja kiselina se inače koristi tako što se kartoni veličine 20 X 30 X 0,2cm natapaju u 20ml 65%-ne mravlje kiseline. Ovako natopljeni kartoni mravljom kiselinom stavljaju se u košnicu u periodu kada ima legla. Kod primene mravlje kiseline moraju se ostvariti odgovarajući uslovi, da ne bi došlo do gubitka matice. Leto mora biti široko 35cm, temperatura spoljne okoline ne sme biti veća od 30 stepeni C, a optimalni rezultati se postižu na temperaturi ispod 27 stepeni.

Zašto je neophodno tretirati pčele protiv varoe kraje jula – početkom avgusta?
Jer matica od 15.avgusta pa do kraja polaganja jaja snese oko 15000 jaja iz kojih se izlegu jesenje pčele, koje ulaze u zimu i koje treba da odneguju prolećno leglo. Zato one moraju biti zdrave, tj. Oslobodjene od varoe. Zbog toga najglavnije tretiranje pčela protiv varoe treba da bude u prvoj polovini avgusta, sa 4-5 puta u razmaku od po 3-4 dana. Posebno je značajno tretiranje pčela u oktobru i novembru, kada u košnici nema legla, odnosno kada je sva varooza na pčelama.

Maticna mlec- pcelinji proizvod

nasepcele — Thu, 19 Mar 2015 13:48:26 GMT

Meč je gusta neprozirna masa bele do bledo žućkaste boje. Ima karakterističnu aromu i oštar kiseo ukus sa slatkim akcentom. Kompleksne je hemijske strukture koju proizvode mlade pčele negovateljice kao hranu za larve. Iako nije tako dobro poznata kao pčelinji polen, matična mleč je jednaka polenu po lekovitosti. Mlade pčele negovateljice prave matičnu mleč, to je sekret iz žlezda na vrhu njihovih glava. 2-3 dana matična mleč je jedina hrana koja se daje svim mladim larvama u procesu njihovog sazrevanja, dok je za maticu to hrana ceo životni period. Za 3 dana tokom kojih su larve pčela radilica hranjene matičnom mleči, one dosegnu maksimalno razviće; njhova težina se poveća oko 250 puta. Matica dosegne zrelost 5 dana pre pčela radilica; kada potpuno sazri, njena težina je duplo veća od težine pčela radilica. Životni vek pčele radilice je oko 35-40 dana; dok matica živi 5-6 godina i ekstremno je plodna. Jednom je oplođena i od tog momenta može da snese čak do 3000 jaja dnevno tokom letnje sezone. Ma kako ovo neverovatno zvučalo, ona može da nose toliko jaja i do 5 godina. Svako biće koje ima toliko energije i vitalnosti treba poštovati! Ova bogata koncentrovana hrana nije korisna samo za pčele. Ona sadrži neverovatne količine proteina, lipida, glucida, vitamina, hormona, enzima, minerala, specijalnih vitalnih faktora koji se ponašaju kao biokatalizatori u procesu ćelijske regeneracije u ljudskom telu. Iako su neki elementi nađeni u matičnoj mleči u mikrogramskim količinama, oni još uvek mogu delovati do krajnosti sa koenzimima kao katalizatori ili mogu delovati sinergistički. Mnogobrojna proučavanja mleča pokazala su da je to komleksan i bogat sastav. Količina sastojaka mleča varira u prilično širokom dijapazonu. Konstatovano je da je mleč bogat belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, aminokiselinama, vitaminama B-1, B-2, B-6, C, E, niacinima, pantotenskom kiselinom, biotinom, inozitolom i folskom kiselinom. (Mleč sadrži razne vitamine koji su apsolutno neophodni za razvoj pčelinjih larvi. Veliko variranje vitaminskog sadržaja zavisi od različitih faktora ali neosporan značaj imaju i raznovrsne metode analize. Ukupna količina vitamina je od 336 do 351 nanograma u 1 gramu mleča.)

Apikultura - proučavanje pčela i njihovih proizvoda više nije prepušteno statusu narodne medicine. Otkad su držanje pčela i skupljanje proizvoda izvođeni u tehnološki naprednim uslovima apiterapija je dostigla nivo naučne medicine. Generalni interes u pčelinjim proizvodima za lečenje i preventivu raznih bolesti od strane medicinskih praktičara i laika takođe svedoci o validnosti pčelinjih proizvoda kao lekovitih sredstava. Studije pokazuju učinkovitost matične mleči za sledeće: umor, nesanicu, anoreksiju, uznemirenost, bronhialnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega, stomačni čir, jajnički nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i regeneraciju nervnog sistema, za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kožna oboljenja, promoviše seksualno podmlađivanje. Otkako njena akcija izgleda vise sistematski nego akcija koja utice na specificnu biološku funkciju, matična mleč je veoma preporučljiva za veliki broj upotreba.

Skoro svi naučni istraživači su se usaglasili barem oko 2 stvari:

Više labolatorijskih i kliničkih studija je potrebno i treba da se napravi dok se cela priča o matičnom mleču ne spozna;
Bez obzira, matična mleč je vredan dodatak ishrani.

Institut Bating iz Ontaria, analizom matičnog mleča je otkrio da je bogat proteinima i vitaminima B kompleksa i naročito pantotenskom kiselinom, vitamin B koji je povezan sa dugovečnošću i vraćanjem sede kose u prvobitnu boju. Odsek poljoprivrede u US je zaključio da 1g matičniog mleča sadrži sledeće:

vitamin B1 (tiamin) - 1.5 do 7.4 mikrograma
vitamin B2 (riboflavin) - 5.3 do 10.0 mikrograma
vitamin B6(pirodoksin) - 2.2 do 10.2 mikrograma
niacin (nikotinska kiselina) - 91.0 do 149.0 mikrograma
pantontenska kiselina - 65.0 do 200.0 mikrograma
biotin - 0.9 do 3.7 mikrograma
inozitol - 78.0 do 150.0 mikrograma
folna kiselina - 0.16 do 0.50 mikrograma
vitamin C - u tragovima

Kao što vidimo mleč je veoma bogata belančevinama i vitaminima. Sastav vitamina i drugih vrednih materija u mleču zavisi od starosti larve, paše i godišnjeg doba u kom je proizvedena. Matična mleč ima kiselu reakciju, pH 3,5 - 4,5. Ima bakteriozna svojstva, pa u njoj umiru patogene bakterije. Primena mleča najpre je počela u Francuskoj, a onda se raširila na Belgiju, Nemačku, SSSR i sve istočne zemlje. Najviše se upotrebljava sa medom i polenom. U tom se sastavu prodaje kao vredna životna namirnica. Osetljivost mleča prema raznim uticajima zadaje dosta brige oko čuvanja. Škodi mu toplina, svetlost, vlaga, vazduh i uticaj hemiskih faktora. Na toploti mleč gubi vlagu, a svetlost pospešuje redukciju kiseonika i deluje kao katalizator hemijski reakcija. Na vlazi mleč plesnivi. Vazduh je najštetniji; njegovim uticajem dolazi do oksidacije i propadanja vitamina. Mleč se najsigurnije čuva liofilizacijom. To je postupak kojim se mleč pri niskoj temperaturi od -60^oC vakuumom oduzme voda i tim se pretvori u prašak. U tom stanju može se čuvati nekoliko godina. U frižideru na temperaturi od -5^o C do -2^oC mleč se čuva 6 meseci, dok se na temperaturi od -18^oC do -16^oC drži godinu dana. Neki istraživači preporučuju čuvanje mleča u medu u odnosu 1:10, 1:20 i 1:50, ali med treba najpre da bude prokuvan da se u njemu unište fermenti. Matična mleč se čuva i u šećerima, u laktozi u odnosu 1:4, a u glukozi 1:20. Vrlo uspešnim se smatra čuvanje mleča u fermentiranoj medovini jakoj 13,5% ili alkoholu 40-45%. Ovako spremljena mleč pred upotrebu podeli se na male obroke, izmeša s vodom i odmah potroši. Stabilizacija mleča uhemijskim sredstvima se ne preporučuje.

propolis- pcelinji proizvod

nasepcele — Thu, 19 Mar 2015 13:45:50 GMT

Od svih proizvoda koji se dobijaju iz pčelinje košnice, sve do nedavno propolis je bio najmanje poznat i nedovoljno cenjen.

Propolis je pčelinji proizvod koji predstavlja mešavinu smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Tačnije, to je crvenkastožuta, lepljiva smola, prijatnog aromatičnog mirisa, koja u toplim rukama lako omekša Pčele ga sakupljaju u toku cele pašne godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena i konifera. Propolisom (grčki: pro - ispred i polis - grad) pčele zatvaraju, štite svoju košnicu. Njime popunjavaju sve pukotine i nepotrebne otvore kako bi svoje stanište zaštitile od vetra, kiše i sl. u predstojećem periodu. Takođe, pčele njime oblepljuju svako strano telo koje se nađe u košnici (npr. miš) da bi se štitile od neprijatnih mirisa i bakterija koje nastaju prilikom raspadanja leša. Ako je razmak između plodišnih okvira i plodnjače veliki, pčele na više mesta prave po podnjači naslage od propolisa i voska, koje im služe za brže penjanje do saća i spuštanje na podnjaču. Novoizgrađene voštane ćelije pre polaganja jaja pčele takoreći okupaju, propoliziraju, što predstavlja odličnu dezinfekciju istih. Pčelar propolis može da prikupi iz košnice, sa ramova ili na drugi način, po pravilu samo u julu mesecu. Kanije ga ne treba uzimati jer je u tom periodu neophodan pčelama kako u cilju zaštite svog stana tako i za stalnu dezinfekciju istog. Pčele su na planeti u svom sadašnjem obliku, kako tvrde neki eksperti, oko 80 miliona godina! Ne treba reći da su izdržale test vremena bolje nego bilo koja druga vrsta na planeti. Eksperti tvrde da su najveći razlozi za ovu neverovatnu egzistenciju prirodna svojstva samih pčelinjih elemenata. Nema načina da čovek sam stvori svojstva meda, polena i propolisa. Oni čak sadrže određene komponente koje su toliko kompleksne da se tek trebaju identifikovati i kategorizovati. Propolis sadrži vise od 300 različitih supstanci. One su raspoređene u 55% smola i balzama, 30% voska, 10% eteričnih ulja i 5% polena. Sadrži sve poznate vitamine sem vitamina K, i ima 15 minerala koje ljudsko telo treba da normalno funkcioniše (ne sadrži sumpor). Propolis ima sledeća svojstva:

bakteriološko,
antivirusno,
biostimulativno i
lokalno - anestetičko.

Rastvara se u alkoholu i etru. Njegov sastav i osobine pokazuju velike mogućnosti u primeni u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici i dr.Najčešće je propolis u upotrebi u vidu propolisnih kapi (rastvor propolisa u alkoholu ili eteru). Pre svega ove kapi imaju širu primenu u lečenju više oboljenja zbog svojih baktericidnih svojstava. Kapima se postižu dobri rezultati jer vrše dezinfekciju unutrašnjih organa :grla i krajnika, sluzokože tankih i debelih creva, pomažu lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san,smiruju napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca,�pomažu u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Propolis se upotrebljava u obliku tinkture kao premaz protiv gnojnih zapaljenja. �U stomatologiji propolis se upotrebljava za dezinfekciju sluzokože i neutralisanje neprijatnog zadaha iz usta. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti izaziva štetne reakcije u organizmu. Pošto su u upotrebi sve više sintetički preparati na koje se organizmi brzo privikavaju, propolis dobija sve veći značaj kao prirodan čist preparat. Preosetljivost na upotrebu propolisa praktično ne postoji. Ovo zato što su mnogi sastojci u njemu zastupljeni u minimalnim količinama i što je delovanje tih sastojaka u idealnom međusobnom odnosu.Propolis je najprirodniji antibiotik koji je čovek ikad otkrio. Neverovatna stvar oko ove tvrdnje je da se otkriće dogodilo pre 2000 godina. Mnogo ljudi verovatno nije ni čulo za propolis, a opet stare knjige preporučuju propolis za mnogobrojne bolesti. Rimljanima, Grcima i egipatskim faraonima je bio poznat kao redak ali visoko efektivan pčelinji proizvod za očuvanje zdravlja i održavanje lepote. Kvaliteti ove medicine su poznati od početka pisane istorije. Međutim, samo u poslednjih dvadeset godina su naučnici uspeli da dokažu da je propolis važan kao što su naši preci mislili. Naučno priznat danas se smatra prirodnim lekom i važnim delom nauke o prehrani. Njegova popularnost stalno raste zbog njegovih mnogostranih mogućnosti i upotrebe.

Da bi pčelari lako došli do većih količina propolisa, dajemo uputstvo za njegovo prikupljanje i konzervisanje.

Pošto pčele najviše sakupljaju propolis u proleće i jesen, tada ga i treba prikupljati. To se najjednostavnije i najpraktičnije čini pomoću deblje plastične folije. Folija izrezana tako da potpuno pokriva plodište ili medište košnice, postavlja se direktno preko satonoša okvira. Kada unose propolis, pčele žure da što pre zatvore sve prolaze između satonoša okvira i folije, gomilajući propolos i na foliju i na ivicama satonoša okvira. Nagomilani propolis treba svakih 10 dana skidati sa folije i ivica satonoša pomoću pčelarskog noža, i to onom njegovom stranom koja se upotrebljava za struganje voska i drugih materija sa okvira i košnica.

Konzervisanje propolisa: prikupljeni propolis koristi se i prodaje u čvrstom stanju ili konzervisan u alkoholu. Trgovine ga uzimaju samo u čvrstom stanju, onako kako je prikupljen, bez ikakvog čišćenja ili sitnjenja. Posle prikupljanja propolis se stavlja u najlonske vrećice i čuva na hladnom mestu do prodaje. Da ga moljci ne bi napadali, treba u kesu staviti cvet lavande. Propolis se čisti i konzervira po sledećem postupku. Prikupljeni propolis treba dobro istisnuti i sipati u pivske ili neke druge flaše do polovine. Zatim se flaše naliju sa 96% alkoholom. Propolis treba dobro izmućkati i ostaviti u zatvorenoj flaši nekoliko dana da miruje. Potom flašu dobro promućkati pa propolis kroz filter ili ređe platno procediti, da bi se odstranio talog. Tako prečišćen propolis koristi se u medicinskim, veterinarskim i drugim labaratorijama koje vrše otkup.

Sta je prega i cemu sluzi

nasepcele — Thu, 19 Mar 2015 13:42:45 GMT

Perga

Perga je fermetirani polen, tj. proizvod koji nastaje tako, što pčele polen koji sakupljaju sa cvetova biljaka unose u košnicu, prerađuju ga dodajući mu produkte lučenjem svojih žlezda. Praktično, pčele polen koji unose u košnicu natapaju sekretima koje luče iz svojih žlezda, smeštaju ga u ćelije saća i zalivaju ga odozgo medom. U procesu fermentacije, tako obrađeni polen od strane pčela, postaje bogatiji brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom i dr. Tako prerađeni polen pčele smeštaju u ćelije saća (do oko 2/3 ćelija), a ostali deo iznad perge u ćeliji je ispunjen medom. Pčele pri preradi polena koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena.

Fermentirani polen, perga, koja je gotova hrana za pčele (jer sakupljeni polen to nije), je istovremeno izvanredna hrana za čovekov organizam. Perga sadrži preko 100 vrsta različitih gljivica, preko 80 vrsta kvasca, preko 40 vrsta bakterija i sve ono što sadrži sakupljeni polen sa cvetova biljaka, a to su belančevine, vitamini, minerali itd.

Treba istaći da niko do sada nije uspeo da napravi pravu pergu sa toliko mikroorganizama. Zapravo, može se napraviti nekakva mešavina koja sadrži sve sastojke kao i prava perga, korišćenjem pekarskog kvasca, sojinog brašna, mleka u prahu, svežih jaja i dr., ali takva mešavina nema ono što je bitno za pergu - brojne mikroorganizme.

Kada bi čovek čak i uspeo da sve te mikroorganizme obezbedi u veštačkoj pergi, našao bi se pred nerešivim problemom - kojim redosledom dodavati te brojne mikroorganizme? Ostaće još dugo tajna, koju samo pčele znaju - redosled "pakovanja" i obrade polenovu pergu i postupak dodavanja pomenutih mikroorganizama. Teško će bilo kome poći za rukom da ukrade taj recept od pčela. Zbog svega toga, perga ce jos dugo ostati izvanredan, neprevaziđeni, jedinstveni, isključivo pčeljini proizvod.

Da nema takve perge u pčelinjem društvu, ne bi bilo ni legla, ni razvoja pčelinjeg društva, ni pčela. Jer, perga sadrži kompletno sve što je potrebno za uspešan razvoj i život pčelinjeg društva: belančevine, vitamine, aminokisaline, eterično ulje, šećere, mineralme materije, enzime, hormone i brojne mikroorganizme. Perga je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam.

U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A (karotina) koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvrsći. Pergi se daje poseban značaj kod određenih kardiovaskulrnih oboljenja, oboljenja sluzokože zeluca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom, itd.

Treba, sigurno, što više koristiti polen, ali kada se u trgovini bude prodavala i perga, to će onda biti prava stvar. Treba očekivati da će i pčelari i potrošači u narednom periodu saznati mnogo više o pergi i da će je mnogo više upotrebljavati.

PCELINJI VOSAK- NASE PCELE

nasepcele — Thu, 19 Mar 2015 13:37:49 GMT

Pčelinji vosak

Vosak je proizvod pčela, a istovremeno i reprodukcioni materijal u pčelarstvu. To je proizvod mladih pčela koje ga luče iz svojih voštanih žlezda. Uslov za lučenje voska je toplo vreme i dobar unos kako nektara tako i cvetnog praha.

Što se tiče reprodukcionog materijala, vosak se u pčelarstvu koristi u obliku satnih osnova. Naše tržiste ima veću tražnju od ponude za pčelinjim voskom. On se upotrebljava u industriji kože, drveta, tekstila, parfimeriji, umetnosti. Postoji beli i žuti vosak, koji se koriste u različitim granama industrije. Vosak još služi u zubnoj medicini, slikarstvu i u konzervatorske svrhe.

Hemijski sastav i svojstva voska: Pčelin vosak se sastoji od masnih kiselina, estara, viših alkohola i ugljenih hidrata sa visokom molekularnom težinom. Specifična težina voska na temperaturi od 15^oC iznosi od 0,956 do 0,969. Tačka topljenja kreće se između 56^oC i 64^oC.

Vosak miriše po medu biljki s kojih je sabran. Rastopljen miriše jače od krutog. Dugim stajanjem miris se gubi. Po boji vosak je žut u svim nijansama. Boja zavisi od sastojaka, od propolisa i polena u vosku. Prirodna se boja kvari topljenjem. Nakon izvesnog stajanja po komadima voska izađe izmaglica kao da je posut sivom prašinom. Brže se pojavi ako vosak stoji na vlažnom mestu. Na prelomu vosak treba da ima zrnkav izgled poput pečene bundeve. Češćim pretapanjem taj se izgled gubi.

Na tržištu se nalazi i falsifikovani vosak. Najviše se falsifikuje parafinom, cerezinom, stearinom, kalafonijumom, lojem i biljnim vrstama voska. Ako namočimo pčelin i sumnjivi vosak vodom, za dan dva na prvom će se vosku uhvatiti tanak sloj, nešto poput skrame, a na falsifikovanom vosku neće pa makar u njemu bila najmanja količina parafina. Falsifikovan vosak znatno se razlikuje od prirodnog po lomu: nema zrnkav izgled i puca više krivudavo. Ako falsifikovan vosak izložimo sunčevoj svetlosti, videćemo prostim okom na prelomu u njemu vrlo sitna zrnca parafina kako svetlucaju.

Kad sumnjiv vosak ne možemo raspoznati uspoređivačem, onda ga treba dati na laboratorijsku analizu. Takvom analizom u vosku se određuje kiselinski broj, saponifikacija estarski broj i odnos. Prema propisima Jugoslovenske uprave za standarde, kiselinski broj u žutom vosku (Cera flava) mogao se kretati od 16,8 do 21,5 najniži i 18,6 do 22,0 najviši, saponifikacijski broj od 88 do 107 najnizi i 90,4 do 97 najviši, estarski broj od 74 do 76 , a odnos kiselinskog brojai estarskog broja 1:3,5 do 4,6. Upotreba voska je višestruka. Najveće količine ga se prerade u satne osnove. Taj se vosak ne gubi. Pretapanjem starog saća svake godine ponovo dolazi u promet. Za satne osnove mora se odabrati najbolji vosak bez ikakvih primesa. Satne osnove izrađuju se na valjicima u posebnim radionicama koje moraju imati uređaj za dezinfekciju voska. Velike količine voska troše se za sveće u industriji. Industrija troši žuti vosak (Cera flava) i beli vosak (Cera alba). Vosak se beli prirodnim putem na suncu, a hemiskim putem posebnim uređajima. Beli vosak se upotrebljava u kozmetici i u farmaciji. Zuti vosak se koristi u hemiskoj industiji za pravljenje raznih pasta, a koristo se i u tekstilnoj, prehrambenoj i kožarskoj industriji. Vosak još služi u zubnoj medicini, slikarstvu i u konzervatorske svrhe.

FARAROVA KOSNICA-

nasepcele — Sun, 08 Feb 2015 16:55:20 GMT

To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između.

U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.

MALA KOSNICA- NUKLEUS

nasepcele — Sun, 08 Feb 2015 16:53:39 GMT

Nukleusi su idealne male košnice za sve koji se počinju baviti pčelarstvom ili za pčelare koji u pčelinjaku drže rezervna društva iz bilo kojeg razloga. To je svakako premalo zastupljena košnica u našim pčelinjacima.

To su male košnice, veličine od 4-7 okvira. Nukleusi inače u pčelarstvu služe za uzgoj, sparivanje, testiranje i čuvanje rezervne matice. Nukleusi se u pčelinjacima drže i kao pomoćne pčelinje zajednice iz kojih po potrebi pojačavamo osnovna društva. Postoje više tipova nukleusa, a pčelar će u pčelinjaku držati onaj čiji su okviri identični sa okvirima košnica kojima pčelari. Po potrebi pčelinje zajednice mogu uspješno i prezimiti u takvim malim košnicama. Kod nukleusa tipa nastavljača to je olakšano činjenicom da u pripremi takvih zajednica možemo dodavanjem još jednog nastavka – proširivanjem dobiti zajednicu na 8-14 okvira. Takve zajednice prilikom uzimljavanja potrebno je zaštititi izvana nekim utopljavajućim materijalom, time postižemo manje oscilacije temperature kad u početku godine matica počinje sa zalijeganjem.

Nukleuse – oplodnjake koriste uzgajivači pčelinjih matica kod svoje proizvodnje. Poznajemo nekoliko vrsti nuleusa koji se međusobno razlikuju po obliku i veličini, a najveća razlika je u kao i kod košnica dimenzijama samih okvira.

Bolest pcela- pcelinja vas

nasepcele — Sun, 08 Feb 2015 16:50:26 GMT

Kao ni ostala živa bića tako ni pčele u svom životu odnosno radu i razvoju nisu poštedjene, pored bolesti, i parazita, ni mnoštva razlicitih neprijatelja koji im mogu naneti i nanose manje ili veće štete. Napadi na pčele odnosno pčelinja društva dešavaju se na razlicite načine i to nekada kao redovna pojava a najcešce kao povremena neprijatnost. Istina, mnogo toga je zavisno od preventive koju pčelar treba da obavi, ali ni to nije nekad najsigurnije, odnosno u svim situacijama nije moguce predvidjeti i primeniti. Medju neprijateljima pčela nalaze se predstavnici raznih životinjskih vrsta. Neki od njih ugrožavaju saće i larve, neki uzimaju med, neki napadaju pčele, neki košnice i ramove u njima a neki i jedno i drugo.

Pčelinja vaš (Braula coeca) je u stvari bezkrilna muva i kod nas ne prestavlja neki problem za pčele, jer je više kao nepoželjni pridruženi gotovan pčelinjeg društva. Hranu uzima iz košnice a kao poluparazit živi na pčeli radilici, mada se ponajcešce može naći na grudima i glavi na matici. Ponekad se mogu videti i na trutovima, mada mnogo redje. U Francuskoj i SAD je nekom prilikom nalaženo više desetina pčelinjih vaši na jednoj matici. Pčelinja vaš se najviše nalazi izmedju glave i grudi odrasle pcele, gde je duboki ubor. Kao pridruženi gotovani hranu uzimaju sa usnig aparata pčela-radilica i matice, jer ne sišu hemolimfu kao drugi paraziti. Odrasla ženka je duga 1,5 mm i 0,7mm široka. Crvenomrke je boje i ima tri para nogu i stoji uzdignuto. Ženka polaže jaja ispod mednih poklopaca, na poklopce legla i na druga mesta na saću. Zimi ne nosi jaja. Larve na poklopcima i na ramovima brzo umiru a preživljavaju samo one pod mednim poklopcima. Celokupni razvoj traje oko 20 dana. Larve i lutke se hrane medom i polenom. Mlada vaš cim se izleže popne se na pčelu, jer ako to ne uspe za 6 sati onda ugine. Kad su na matici, uznemire je i matica slabije polaže jaja. Vrlo su pokretljive i brzo prelaze sa jedne pčele na drugu

Stepen zaraženosti u pčelinjem društvu najlakše se utvrdjuje kontrolnim tretiranjem. Za tretiranje pčelinjih društava protiv vaši može se koristiti više sredstava. U našim uslovima kod suzbijanja varoe dimnim listicima fluvalinata suzbija se istovremeno i pčelinja vaš. Timol je takode efikasan.

Bolest pcela- nozema

nasepcele — Sun, 08 Feb 2015 16:48:31 GMT

Nozemoza (takođe: nozematoza, nozema) je oboljenje pčela, izazvana mikrosporidijom nozemom (Nosema apis), koja napada epitelne ćelije zida srednjeg creva matice, radilica i trutova, dovodeći do poremećaja u varenju i apsorpciji hrane. Parazit opstaje tokom cele godine u zaraženom društvu, a maksimalan broj dostiže u proleće, kada je u toku intenzivno odgajanje pčelinjeg legla.

Posledice prisustva nozeme u odraslim pčelama su višestruke. Životni vek je skraćen, naročito kod zimskih pčela (umesto 6-8 meseci, žive 2-3 meseca). Hipofaringealne žlezde mladih pčela, negovateljica gube sposobnost da proizvode matičnu mleč, potrebnu za razvoj legla.

Kod pčela se, naročito pred uginuće, zapaža uvećan abdomen. Usled prekomernog nakupljanja vode, dolazi do dizenterije i pojave tečnog izmeta žutosmeđe boje i neprijatnog mirisa. Bolesne pčele izlaze iz košnice, ne mogu da lete, uznemireno se kreću raširenih krila i ubzo uginu. Primetno uginuće pčela usled jače raširenosti infekcije govori da je proces star najmanje 3-4 nedelje. U toku zime u košnici se mogu zapaziti mrlje izmeta i veliki broj uginulih pčela.

Simtomi koji se javljaju kod nozemoze nisu specifični, jer nemogućnost pčela da lete, izmet na saću ili poletnoj dasci ili uginule i umiruće pčele na zemlji ispred košnice mogu da budu znaci i nekih drugih poremećaja. Sumnja se može postaviti ukoliko se u proleće primeti neuobičajeno veliki broj uginulih pčela ili je razvoj društva usporen.

Normalno crevo pčela je smeđe boje, sa vidljivim prstenovima, dok je kod inficiranih beličasto, pomalo uvećano i manje segmentirano. To se može videti vađenjem žaoke pincetom.

Heljda- medonosne biljke

vrelo — Mon, 26 Jan 2015 11:59:34 GMT

Heljda se gajila u Kini još pre hiljadu godina. U četrnaestom veku preneli su je mongolski osvajači u Evropu. U Rusiji je veoma zastupljena u setvi tako da čini preko 90% svetskih površina pod heljdom. (prof.dr. D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.).

Iako zvanična statistika ne beleži podatke, istraživači su ustanovili da se krajem dvadesetog veka površina u svetu pod heljdom udvostručila sa milion na dva miliona hektara (Mazza, 1992.). U literaturi se navodi da postoji preko 1000 vrsta heljde, a u nekim delovima sveta (brdsko-planinska područja Indije), heljda je višegodisnja biljka. U Srbiji se gaji uglavnom u brdsko-planinskim područjima, a ima odliku žitarice dugog dana, tako da se seje u junu mesecu. Razlog ovakve setve je što heljda strada na temperaturi manjoj od -2°C, a temperatura iznad +25 °C joj uopšte ne odgovara.

Kod nas je zastupljena jednogodišnja tzv. "obična" heljda (Fagopyrum esculentum Moench.). Radi informacije, ovde ću još navesti nazive dve vrste heljde koje su interesantne za setvu, a to su Fagopyrum tataricum (L.) Gaertn. - Tatarska heljda i Fagopyrum cymosum Meisn. - Višegodišnja heljda (prof.dr.D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.). U svetu je najzastupljenija obična heljda, a kako ističe Mazza (1992.), ova vrsta pokriva preko 90% svetskih površina zasejanih heljdom.

U našoj zemlji bile su zastupljene domaće autohtone vrste heljde i neke visokorodne, pretezno iz Rusije, a danas postoje i produkti nasih instituta. Među najpoznatije spadaju bedija, golubica, novosadska heljda i siva golubica. Siva golubica je najrasprostranjenija u brdsko-planinskom području, a naročito u zlatarskom kraju. Setva heljde je ovde od davnina obavljana u vreme kada glog procveta, pa sve do kraja juna meseca. Heljda se seje u predelima koji imaju severnu lokaciju sa manje jakog sunca, a njive su peskovite. Setva se obavezno vrši u suve njive. Seje se ručno (najčešće) ili mašinski. Potrebna količina semena za setvu zavisi od lokacije njive i načina sejanja. Kod ručnog sejanja količina semena je 60-80 kg po hektaru setvene površine.

U nastavku ovoga teksta, želeo bih čitaocima da prenesem najznačajnije odlike heljde koje pretpostavljaju strukturu i sadržaj meda od ove divne žitarice. Zbog povoljnog hemijskog sastava heljda je veoma pogodna za ishranu dijabetičara i dece. Nutricionisti ističu da pomaže smanjenju koncentracije sećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjenju holesterola. Takođe, zbog prisustva rutina, pomaže snižavanju visokog krvnog pritiska. Da dalje ne nabrajam, moze se izvesti opšta konstatacija da je heljda žitarica koja ima značajna lekovita svojstva.

Heljda pripada skupini medonosnih biljaka i zavisno od vremena setve moze predstavljati odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda kada nema drugih medonosnih biljaka. Cvetovi su bogati nektarom, a i polenom, a cvetanje biljaka traje dugo, tako da pcele u povoljnim meteorološkom uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg meda (prof.dr. D.Glamočlija).

Šta znače povoljni meteorološki uslovi za dobar nektar na heljdi? Pre svega povećana vlažnost vazduha, jer se povećava nektarnost biljke (dr. R. Živadinović, Sa pčelamana paši, 2008.), umereno oblačan dan u vreme cvetanja, povremena sitna i blaga letnja kiša - kupusara, pa se tada moze desiti da pčele posećuju cvet heljde ceo dan. Inače, u sunčanim danima pčele posećuju heljdu uglavnom do 10, a najduže 11 sati pre podne, spuštajući se sve niže i niže niz bočne grane stabljike zbog prisustva vlažnosti u okruženju biljke.

Prvi cvetovi na heljdi se pojavljuju vec 20 dana nakon nicanja biljke. U jednoj cvasti cvetovi se razvijaju 15-20 dana, a na celoj biljci do 60 dana. To nam govori da heljda cveta u tzv. tri kola, pa je zbog toga i poznata kao produžena pčelinja paša. U ovoj kratkoj analizi ove značajne pčelinje nektarice, treba napomenuti da ima godina kada pčele sa heljde ne donesu skoro ništa od nektara! Na prostoru gde se nalazi moj pčelinjak, tokom 2007. godine bilo je heljdom zasejano preko 11 hektara površina, ali, zbog jako toplih dana, upošte nije bilo unosa sa heljde. Međutim pčele su donosile polen, ali to samo do 9 sati pre podne.

Sto se tiče izgleda meda od heljde, svetlo-drap je boje, više na tamno, vrlo oštrog i jakog mirisa, a u nosnim šupljinama se manifestuje kao buke dobrog vina. U novije vreme, veoma je tražen i dostiže vrlo visoku cenu, čak i do 10 evra. Na pčelinjaku, pri unosu nektara od heljde razvija se dosta čudan miris (čak i neprijatan!), ali med ima odlične performanse za prezimljavanje pčelinjih zajednica. Blago se kristališe, lako otvara u košnici, tako da je veoma poželjan kao zimska hrana pčelama.

Cvetanje heljde na ovim prostorima se često završava krajem avgusta, pa je to razlog za tvrdnju da će zimovanje pčela biti lagano i bez problema, naravno, ako su uslovi za nektarisanje heljde povoljni.

U ovoj skraćenoj analizi opisa heljde kao vrlo značajne letnje pčelinje paše u brdsko-planinskim područjima navesću i podatak da med od heljde ima izrazitu prednost u antioksidantskim svojstvima nad ostalim livadskim i šumskim medovima (osim suncokreta), a to se može potkrepiti sledecim podacima:

Analiza meda od heljde (Zlatar-Komarani), pokazuje da je sadržaj ukupnih polifenola izražen u miligramima katehina po kilogramu meda (mg K/kg) iznosio 327,6 mg K/kg, ukupna antioksidativna aktivnost (FRAP-test) bila je 213,4 ľmol Fe(II)/100gr i ukazuje da određeni sastojci meda od heljde imaju antioksidantna svojstva. Aktivnost protiv slobodnih radikala (DPPH-test) pokazala je izraženu sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, a iskazani procenat inhibicijeiznosi 71,6. Radi poređenja, kod analize uzorka livadskog meda, sadrzaj ukupnih polifenola kretao se u uskom opsegu od 1074 do 1284mg katehina/kg, ukupna antioksidativna aktivnost je iznosila od 113,98 do 138,94 ľmol, Fe(II)/100gr, dok je aktivnost protiv slobodnih radikala varirala od 25,7% do 30%. (Mr.sc. N. Nedić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, 2007.).