U ovom mesecu, na pčelinjaku se obavljaju uglavnom sledeći radovi:

-detaljan pregled svih pčelinjih društava radi utvrdjivanja njihovog stanja, na osnovu kojih bi se izvršile pripreme za prezimljavanje i za narednu sezonu, ako ovaj pregled nije izvršen krajem jula. Prilikom ovog detaljnijeg pregleda obraća se pažnja na : jačinu pčelinjeg društva, njihovo zdravstveno stanje, kvalitet matice, količinu i kvalitet rezervne hrane i kako je ona rasporedjena u košnici, kvalitet saća i potreba za njegovom zamenom Najkraće, ovom prilikom treba da se ustanovi u kakvom je stanju svako pčelinje društvo i šta treba preduzeti da ono uspešno prezimi. U centralnom delu plodišta trebaju biti ramovi sa saćem iz kojih je izvedeno najmanje tri generacije pčela zbog toga što matica u novoizgradjenom saću neće položiti dovoljan broj jaja, koliko ih je potrebno u ovom periodu, kako bi se izveo dovoljan broj pčela radilica koje će prezimiti. Ramove sa mladim saćem treba staviti na krajeve plodišta, a starije saće napunjeno medom i polenom bliže centralnom delu plodišta, jer ovo saće bolje održava toplotu od mladjeg, a hrana je bliže mestu gde če se formirati klube.

- zaštita pčela od suvišne toplote je takodje bitan faktor, pogotovo u toplijim godinama kao što je ova. Stanje u košnici usled suvišne toplote postaje nepodnošljivo, veliki broj pčela radilica izlazi iz košnice i obrazuje ispred legla grozd ili, kako se to popularno naziva, „bradu“. U težim slučajevima saće u košnici može toliko da omekša i da se od težine meda sroza sa rama na podnjaču ili da se nasloni na saće susednih ramova i tako izazove poremećaj u pčelinjem gnezdu. Zato se preporučuje da se ventilacija u košnici blagovremeno i dovoljno proširi. Preporučuje se da se na pčelinjaku uvek nalazi dovoljna količina sveže pijaće vode (ako u blizini nema reke, potoka i sl.) kako bi pčele unošenjem vode u košnicu i lepezanjem krilima rashladjivale košnicu. Trebalo bi da svaka košnica ima zbeg pa kad nastanu velike vrućine trebalo bi malo podići poklopnu dasku, ili čak potpuno skloniti, kako bi se omogućila bolja ventilacija.
- spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takodje je jedan od bitih radnji koje treba izvršiti u ovom mesecu. Ako se ima u vidu da matice u avgustu i septembru položi ukupno 15000-20000 jaja, iz kojih če se izvesti isto toliko pčela, i da je taj broj pčela možda dovoljan da društvo nekako prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme odredjene mere radi ojačavanja pčelinjih društava i da sa jakim društvima udje u zimski period. Ako pčelinje društvo zauzima pet (ili manje) ulica, ono je slabo i ne može samostalno da preživi. Zato slabo društvo s jeseni treba pripojiti (preko novine) jačem društvu.
- stimulativno prihranjivanje pčelinjih društava i izvodjenje što većeg broja mladih pčela je praktično najvažniji posao na pčelinjaku avgusta meseca. Jer samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 30000 – 40000 pčela mogu uspešno da prezime i dočekaju prvu pčelinju pašu. To znači da u drugoj polovini avgusta tako jako društvo moralo bi da ima 6 do 7 okvira saća punih legla. Prihranjivanje se može vršiti pomoću tegli ili kantica 3-5 litara koje se pune šećernim sirupom (šećer-voda 3:2). Poklopac tegle ili kantice treba probušiti sitnom burgijom u prečniku od 5cm, i tako pripremljenu posudu naglo okrenuti i staviti na satonoše plodišta. Iznad plodišta se postavi prazan nastavak i konačno krov. Pčele će uzimati šećerni sirup koji sam po sebi neće curiti iz posude, bez obzira što je posuda okrenuta otvorom na dole. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbedi dovoljna količina rezervne hrane. 
- borba protiv varoe je jedan od najvažnijih poslova koje treba obaviti u ovom mesecu. 
Parazitska bolest odraslih pčela i legla koju izaziva krpelj – Varroa jacobsoni je postala veliki problem na mnogim pčelinjacima. U zadnjih 10-15 godina pojavilo se možda preko stotinu lekova, što govori o ozbiljnosti situacije u kojoj su se pčelari našli. Od tih lekova danas se zadržalo jedva oko dvadesetak, ali još uvek ni jedan koji potpuno uništava varou. Obavezan tretman protiv varoe treba započeti krajem jula ili početkom avgusta kad se skinu svi nastavci sa medom. Veoma bitna stvar je da su predhodne generacije pčela imale tolerantnu zaraženost (ne više od jedne varoe na 100 pčela). Najnovija ispitivanja pokazuju da količina vitelogenina, nejbitnijeg proteina u hemolimfi pčela što se tiče zimovanja, opada, ukoliko je zaraženost većeg stepena. Ukoliko je veća zaraženost varoe smanjuje se i količina vitelogenina kod pčela, što može skratiti život pčela. Takodje je utvrdjeno da je varoa vektor virusa deformisanih krila kod pčela.

Postoji veliki broj lekova koji se koriste za suzbijanje varoe. Amitraza je najviše korišćen kao lek u borbi protiv varoe, ali zna se da amitraza deluje kancerogeno, mutageno (deluje na nasledne osobine pčela). Amitraza se upija u med, polen i vosak. Veliki nedostatak ovog preparata jeste i taj što se pčele moraju tretirati više puta, zbog toga što se varoa nalazi na pčelama u manjoj meri, a veći deo je u leglu (4-10 puta na svakih 3-4 dana). Medjutim ovakvo tretiranje pčela uništi varou u relativno visokom procentu, ali istovremeno ostavi posledice po imunološko i biološko zdravlje pčela i matice. Ovakav način tretiranja je i dalj dosta zastupljen iako je zabranjen u zemljama EU. U novije vreme se preporučuju mravlja i oksalna kiselina kao lek u borbi protiv varoe. Mravlja kiselina se inače koristi tako što se kartoni veličine 20 X 30 X 0,2cm natapaju u 20ml 65%-ne mravlje kiseline. Ovako natopljeni kartoni mravljom kiselinom stavljaju se u košnicu u periodu kada ima legla. Kod primene mravlje kiseline moraju se ostvariti odgovarajući uslovi, da ne bi došlo do gubitka matice. Leto mora biti široko 35cm, temperatura spoljne okoline ne sme biti veća od 30 stepeni C, a optimalni rezultati se postižu na temperaturi ispod 27 stepeni.

Zašto je neophodno tretirati pčele protiv varoe kraje jula – početkom avgusta?
Jer matica od 15.avgusta pa do kraja polaganja jaja snese oko 15000 jaja iz kojih se izlegu jesenje pčele, koje ulaze u zimu i koje treba da odneguju prolećno leglo. Zato one moraju biti zdrave, tj. Oslobodjene od varoe. Zbog toga najglavnije tretiranje pčela protiv varoe treba da bude u prvoj polovini avgusta, sa 4-5 puta u razmaku od po 3-4 dana. Posebno je značajno tretiranje pčela u oktobru i novembru, kada u košnici nema legla, odnosno kada je sva varooza na pčelama.