Evodija se još naziva „pčelinje drvo“ ili „korejski bagrem“. Počinje da cveta tek posle četvrte godine i tada prvi put rađa plod. Cvetovi evodije su beli, prijatnog mirisa i nakupljneni su u grozd. Kada procveta evodija postaje crvena a plod joj se vadi iz čaura koje pucaju. Plod joj je veoma sitan tako da gomila od hiljadu semenki ima težinu od samo šest grama. 
Ako želite da u svom dvorištu imate evodiju, znajte da nije mnogo zahtevna i da se prilagođava svim podlogama, mada joj više odgovaraju peščane i suve podloge. Spada u šumsko i ukrasno drveće, i veoma je otporna na uslove koji vladaju u gradu, poput zagađenog vazduha. Najniža temperatura koju evodija može da podnese je -18 stepeni.
Pošto joj period cvetanja traje mesec dana, i pošto je veoma bogata polenom, evodija spada u medonosne biljke. Sa samo jednog hektara zasađene evodije, pčele prikupe oko hiljadu kilograma meda. Med dobijen od evodije ima specifičan ukus intenzivne arome i za razliku od drugih medova, ne kristališe se.