Ubedljivo je dokazano da se velika zaliha hrane reflektuje na pčele: one obilnije hrane larve, iz njih se rađaju visokokvalitetne pčele, koje odgajaju više legla i obezbeđuju povećanje produktivnosti društva prosečno za 20,7% po 1 kg žive mase pčela.1 kg trutova tokom svog života pojede od 15 do 20 kg meda.Ako bi pri zimovanju klube pčela bilo smešteno isključivo na saću koje je napunjeno medom, onda su njegovi gubici toplote približno tri puta veći nego kod klubeta koje je na praznom saću.prosečno pčelinje društvo godišnje troši 20 kg perge, a vrlo jake zajednice i do 35 kg. ..Najveći broj pčela se nalazi u košnici pet nedelja nakon pojave cvetnog praha u prirodi (ako su povoljne klimatske prilike, a u proseku nešto kasnije), a količina odgajenog legla u tom periodu direktno odgovara količini zaliha polena u gnezdu.-Jedna pčela je teška približno 1/10 grama,dakle kilogram sadrži 10.000 pčela.-Sa jedne posete pčela može doneti 1/2 od sopstvene težine tela nektara ili 1/20-ti deo gra ... CEO TEKST »

Evodija se još naziva „pčelinje drvo“ ili „korejski bagrem“. Počinje da cveta tek posle četvrte godine i tada prvi put rađa plod. Cvetovi evodije su beli, prijatnog mirisa i nakupljneni su u grozd. Kada procveta evodija postaje crvena a plod joj se vadi iz čaura koje pucaju. Plod joj je veoma sitan tako da gomila od hiljadu semenki ima težinu od samo šest grama. 
Ako želite da u svom dvorištu imate evodiju, znajte da nije mnogo zahtevna i da se prilagođava svim podlogama, mada joj više odgovaraju p ... CEO TEKST »

AMORFA (BAGREMAC)Amorfa, kineski bagrem, divlji bagrem ili bagremac (Amorpha fruticosa L.) je grm sa mnogo šiblja sive kore, koji raste do dva metra visoko. List je neparno perast. Ljubičasti cvjetići nalaze se u klasastim cvatima na vrhu grančica. Raste najčešće pored rijeka, kanala, ribnjaka, jezera, ali i pored željezničkih pruga i drumskih saobraćajnica. Cvjeta krajem maja i u junu. Cvjetanje traje 20 do 25 dana, i to odmah poslije bagrema, u vrijeme kad uglavnom nema druge značajnije paše. Ubraja se u dobre medonoše, čije cvjetove pčele posjećuju tokom cijelog dana. Dnevni prinos nektara može da bude sedam, a ukupan prinos po košnici i do 30 kilograma. S jednog hektara pčele mogu da sakupe oko 300 kilograma meda. Najbolje prinose daje kada je vrijeme toplo, mirno i s dosta vlage u vazduhu. Vegetacija i medenje usporava se ili prekida ako nastupe velike vrućine s vjetrom ili kišno ra ... CEO TEKST »

februar / mart

Leska, dren, vrba iva, vidibaba, šafran, crnjuša

mart / april

Žalosna vrba, bela vrba, kajsija, dženerika, srebrnolisni javor, jova, japanska dunja, crnjuša

april

Trešnja, jabuka i drugo voće, perko, bela vrba, javor, jasen, trnjina, ribizle, divlji kesten

maj

Bagrem i kasni (mađarski) bagrem, malina, bagremac, glog, dunja, mušmula, facelija, livadska žalfija

jun / jul

Bagremac, gledičija, lipa, pitomi kesten, katalpa, biserak, sofora, evodija, kelrajterija, kupina.

Od zeljastog bilja: deteline, facelija, seruša, kokotac, slačica, heljda, razno lekovito bilje, suncokret, cigansko perje, lisičji rep.

... CEO TEKST »

1. Mrav i pčela  uče kako se teče
2. Fabrika je košnica sa mnogo trutova
... CEO TEKST »

Radilica je polno nerazvijena ženka pčele. Izleže se iz oplođenih jaja i od polaganja jaja do izleganja jedinke prođe 21 dan. Ona obavlja sve poslove u pčelinjem društvu: hrani leglo, sakuplja nektar, cvetni prah, propolis (pčelinju smolu), gradi saće, održava temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održava čistoću, brani košnicu od uljeza, hrani i neguje maticu, proizvodi med, mleč, itd.

... CEO TEKST »

Trut je mužjak pčele i on ima važnu ulogu u životu pčelinje zajednice. Razvoj larve truta je najduži i traje 32 dana. Mladi trutovi izlaze iz ćelija saća koja su šira i veća nego kod pčela radilica, te je i on veći i deblji od ostalih pčela. Trutovi nisu sposobni da se sami hrane već ih hrane pčele, osim što ih hrane vode brigu o njima, čiste ih i paze, a kad postanu polno zreli izlaze po prvi put iz košnice na tzv. orijentacioni let. Za lepih toplih i sunčanih dana bez vetra trutovi izlaze iz košnica i okupljaju se na jednom mestu u vazduhu. Na to mesto dolazi i matica na oplodnju, ali oplodiće je samo najbrži od njih. Nakon oplodnje trut umire, a matica se vraća u košnicu. Postoji mišljenje da nakon što se oplođena matica vrati u svoju košnicu, pčele izbacuju sve ostale trutove iz košnice, jer im više nisu potrebni. Trut izvan košnice brzo umire jer nije sposob ... CEO TEKST »

Mnogi stručnjaci tvrde da bi svaki med po svom kvalitetu bio med, tj da je čist jer potiče od biljaka i cveća, a da mu se ne dodaju strane materije. Pčela, ako se i otruje sa zaštitnim sredstvom, ona ugiba, pa štetna / otrovna supstanca ne dospeva u košnicu i med.


Po ... CEO TEKST »

Pravilno rukovanje pčelinjim proizvodima


Pravilna rukovanja pčelinji proizvodima podrazumeva sve postupke od vađenja iz košnice preko konfekcioniranja, pakovanja distribucije i prodaje. U ekološkom pčelarenju nije primereno maksimalno izvrcavanje, tj ostavljanje zaje ... CEO TEKST »

Ovim Pravilnikom se takođe definiše ekološka proizvodnja meda. Posle prelaznog perioda u vremenu od godinu dana, određuje se status ekološke proizvodnje, ako su zadovoljeni uslovi stanja u košnicama i kvalitet okoline.


Pri osnivanju pčelinjaka u uslovima ekološke pro ... CEO TEKST »

Proizvodnja vrcanog meda

Za taj posao potrebno je odabrati sunčan da kada je temperatura između 20-25 °C, kako bi retki med lakše vrcali, a izletnice bile van košnice. Vrcati se sme samo zreli med, odnosno kada je poklopljeno oko 2/3 površine okvira medom, jer tada med sadrži manje od 20% vode. Ako je sadržaj vode u medu veći može biti podstaknuto vrenje i kiseljenje uskladištenog meda. Zrelost meda lakše je postići u L ... CEO TEKST »

Ne sme se propustiti vreme za pravovremeno oduzimanje i vrcanje meda. Za vreme glavne paše potrebno je paziti na unos nektara i zrenje meda u košnicama. Isto tako se ne sme preuraniti, jer nezreo med nije ni za domaću upotrebu, a pogotovo ne za trgovinu. Da se ne bi preuranilo ni zakasnilo, potrebno je češće pregledati medišta i to pred veče. Nije potrebno pregledati sve okvire u medištu, nego samo jedan krajnji i srednji okvir. Tako će se videti koliko su popunjeni i koliko je površine saća poklopljeno. Potrebno je voditi računa od kojih biljaka po ... CEO TEKST »

Osim čistoće prostorije za vrcanje, važna je i čistoća odeće, ruku i pribora za vrcanje. Unešene okvire s medom prvo je potrebno sortirati po starosti saća, po težini meda u saću, te po mogućnosti i po sortama meda.

... CEO TEKST »

Prostorija u kojoj se čuva med kora biti čista, suva i prozračna. U njoj ne sme biti ništa što izlučuju neprijatne i oštre mirise. To su materije kao što je petrolej, benzin, katran itd. Posebno se mora paziti da prostorija za čuvanje meda ne bude vlažna jer i najzreliji med u vlažnoj prostoriji navlači vlagu iz vazduha pa se pokvari, provri i ukiseli.

... CEO TEKST »

Izvrcani med je potrebno razliti u veće posude, zatim se pokrije čistim platnom i povezati. Zavisno o temperaturi prostorije u kojoj se nalazi med, ostavi se da stoji 3-4 dana. Prostorija u kojoj se čuva med treba biti čista, suva i prozračna sa temperaturom od oko 25 °C. Nakon nekoliko dana sa površine meda obere se pena u kojoj ima polenovih zrnaca i trunja. Obiranje pene se ponovi više puta, sve dok površina meda ne ostane potpuno čista i dok ne prestane stvaranje pene.

Kada prestane stvaranje pene, med se cedi kroz trostruku gazu. ... CEO TEKST »

Pčelari znaju, a i retki domaći potrošači, da je pravom prirodnom medu svojstveno da vremenom poprimi oblik polučvrstog stanja. Tada kažemo da je kristalisao. Ova pojava događa se kada gukoza, jedan od tri glavna šećera u medu, spontano počne da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu (glukoza monohidrat) uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje.

Da bi došlo do kristalizacije neophodna je prezasićenost rastvora. Ona se javlja zato što je u medu mnogo više šećera, više od 70 ... CEO TEKST »

Kristalizacija meda je prirodan proces koji nastaje zbog visokog sadržaja glukoze, i tada med prelazi u  čvrsto ili polučvrsto stanje.  To se obično javlja nakon tri do šest meseci skladištenja. Med koji je kristalizovan može biti manje pogodan za neke načine konzumiranja, ali je kristalizacija pravi pokazatelj da ste izabrali kvalitetan med, bez veštačkih dodataka.

Med možete vratiti u prethodno stanje tako što ćete dobro zatvorenu teglu stavili u šerpu ili činiju i tu doliti toplu vodu (ne topliju od 38 stepeni). Neka tako stoji dok se med u tegli ne otopi. Možete povremeno vaditi teglu iz vode i promešati med, a zatim opet dobro zatvorenu teglu vratite u šerpu ili činiju s vodom. 

... CEO TEKST »

Hemijski sastav meda

Med je slatka, aromatična, gusta tečnost koju proizvode medonosne pčele iz cvetnog nektara, medne rose sa lišća četinara i listopadnog drveća, slatkih materija koje izlučuju sitni insekti ili od slatkog soka plodova nekih biljaka. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju posebne žlezde smeštene u cvetu, a ponekad i van cveta biljke. Žlezde koje luče nektar nazivaju se n ... CEO TEKST »

Pčelinji otrov je izlucevima pčele, a osnovna bioloska namena mu je da štiti pčelinju zajednicu.mada se radi o opasnoj supstanci,ona predstavlja koristan proizvod koji se koristi u narodnoj i zvanicnoj medicini. Luce ga radilice i matice. Nastaje u dvema žlezdama,a prilikom zaštite pčele ga ubrizgavaju nakon uboda žaokom kroz uzani kanaliċ u kožu napasnika. 

... CEO TEKST »

Полен представља потпуну храну за људски организам.

Полен се, као стимуланс имуног система и средство које у сваком случају поправља општи здравствени статус, нарочито препоручује:
... CEO TEKST »

Matica je jedina polno zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time obezbjeđivanje opstanka društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke (radilice ili matice), dok iz neoplođenih se razvijaju mužjaci (trutovi). Jedno pčelinje društvo može da ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva prirodnim rojenjem. Maticu oplođavaju trutovi. Tokom života matica izleće iz košnice samo jednom, pri parenju, i izuzetno ako dođe do rojenja. Oplođena matica polaže jaja u ćelije saća. Iz najvećeg broja jaja izlegu se radilice, iz malog broja jaja izlegu se trutovi, a iz nekoliko posebno ugrađenih ... CEO TEKST »